Браћа и сестра 0001    Ах, мој Боже, на дару ти хвала! 0002    Липо ти је погледати било, 0003    Погледати кнеза Милутина 0004    И његових до девет синова 0005    Кано девет сивих соколова! 0006    Међу њима сека јединица, 0007    По имену јединица Маре. 0008    Свако јутро ранила је млада, 0009    Ранила је на водицу хладну 0010    Прије зоре и бијела данка. 0011    Једно јутро подранила млада 0012    Прије зоре и бијела данка, 0013    За собом је млада погледала, 0014    За собом је свате угледала; 0015    Она се је повратила к двору, 0016    Пак је својој повидила мајци: 0017    „Ој старице, мила мајко моја! 0018    Ево иђе липа кита свата. 0019    Свати јесу, ма дивојке није.“ 0020    Старица јој бесидила мајка: 0021    „Не будали, моја кћерце драга! 0022    То су свати из Индије равне, 0023    Иђу по те, моје дите драго! 0024    Хоћеш поћи у Индију равну?“ 0025    „Не ћу, мајко, у Индију равну! 0026    Индија је мисто подалеко, 0027    Не ћу видит старца бабу мога 0028    Нити девет миле браће моје.“ 0029    У то дојде липа кита свата. 0030    Кад су свати у двор долазили, 0031    Била јесу облазили двора, 0032    Пак су кнезу тихо бесидили: 0033    „Да ти бора, Милутине кнеже! 0034    Хош ли дати јединицу Мару, 0035    Твоју Мару у Индије равне?“ 0036    Ал бесиди Милутине кнеже: 0037    „Да вам бора, липа кита свата! 0038    Упитајте до девет синова, 0039    Кано девет сивих соколова, 0040    Би ли браћа пригорила секу.“ 0041    Свих је осам земљу погледало, 0042    Али није Тратор, дите младо. 0043    Већ је Тратор тијо беседио: 0044    „Да ти бора, моја секо драга! 0045    А ти појди у Индију равну; 0046    Често ће те браћа облазити: 0047    Облазити сваке годинице, 0048    У години свакога мисеца, 0049    У мисецу сваке недиљице, 0050    У недиљи до свакога данка.“ 0051    Али није Богу захвалио, 0052    Пак Бог шаље кугу и колеру, 0053    Тер помете кнеза Милутина 0054    И његових до девет синова, 0055    Кано девет сивих соколова: 0056    Од никога не остаде нико, 0057    Него сама остарила мајка, 0058    Која оста у двору цвилећи. 0059    Старица је собом говорила: 0060    „Мили Боже, на свему ти хвала! 0061    Бор те уби, Тратор-дите моје! 0062    Што ми даде јединицу Мару, 0063    Што је даде у Индију равну! 0064    У невољи сад би са мном била, 0065    Са мном била и са мном цвилила!“ 0066    Она моли Бога великога, 0067    Бога моли и његову мајку, 0068    Да би јој се смиловала мајци, 0069    Да би јој се подигао сине, 0070    Тратор сине из земљице црне. 0071    Кад је она Бога домолила. 0072    Госпе јој се бише смиловала, 0073    Тер јој шаље два своја анђела, 0074    Да устане Тратор, дите младо. 0075    Од земље му коња учинише, 0076    Мало седло од зелене траве, 0077    Пак он појде у Индију равну 0078    Да доведе драгу секу своју. 0079    И он појде у земљу Индију. 0080    Како га је угледала сека, 0081    Она к њему притрчала млада, 0082    Коња прима, за здравље га пита: 0083    „Јес’ ли здраво, мој рођени брате? 0084    Је л’ ми здраво осам браће моје? 0085    Јесу ли се оженила браћа? 0086    Јесу л’ неве угодиле мајци?“ 0087    Одговара Тратор, дите младо: 0088    „Да ти бора, драга секо моја! 0089    Здраво ти је осам браће твоје, 0090    Браћа ти се јесу оженила, 0091    Неве јесу угодиле мајци.“ 0092    За стол га је сека постављала: 0093    Ништа момче ни иде ни пије. 0094    Маре брату тихо бесидила: 0095    „Да ти бора, мој рођени брате! 0096    Јер си, брате, тако ублидио,“ 0097    Ко да с’ брате, у земљици био?“ 0098    Ал је братац секи бесидио: 0099    „Да ти бора, драга секо моја! 0100    Нисам био у земљици црној, 0101    Ал је мене уморила вибра.“ 0102    Тад је сека брату говорила: 0103    „Чекај мене, мој рођени брате! 0104    Ево иђем на нове пазаре 0105    Да ја купим сваком брату мому, 0106    Сваком брату по танку кошуљу, 0107    Уз кошуљу везену мараму, 0108    Свакој неви прстен и јабуку.“ 0109    Отолем се здраво подигоше. 0110    Кад су били кроз гору зелену, 0111    Голубица птица пропивала: 0112    „Ах, мој Боже, на дару ти хвала! 0113    Мртав брацо живу секу води!“ 0114    Отолен се даље одмакнули, 0115    Другим путем запивала птица: 0116    „Ах мој Боже, на дару ти хвала, 0117    Мртав брацо живу секу води!“ 0118    Сека браци бесидила млада: 0119    „Ну послушај, мој рођени брате! 0120    Штоно вели птица голубица: 0121    „ „Мртав брацо живу секу води!“ “ 0122    Ал јој братац тихо бесидио: 0123    „Не будали, моја секо драга! 0124    Није оно птица голубица 0125    Већ је оно блажена Дивица!“ 0126    И с тим дојду до бијела двора. 0127    У крај двора мала црква бише. 0128    Кад су били близу била двора, 0129    Братац секи тихо бесидио: 0130    „Чекај мене, моја секо драга! 0131    Богу ћу се помолити мому 0132    И светом се поклонити крижу.“ 0133    Чекала га и дви и три уре: 0134    Не би њега, ни од њега гласа! 0135    Она иђе двору бијелому, 0136    Исприд двора дозивала мајку: 0137    „Отвор’ врата, моја стара мајко!“ 0138    А из куле проговара мајка: 0139    „Ид’ отолем, куго и мећаво! 0140    Ти си моје уморила сине: 0141    Девет сина, девет соколова, 0142    И десетог Милутина кнеза. 0143    Али мислиш уморит и мене? 0144    Мали не ћеш, вира ти је моја!“ 0145    Другим путем проговара млада: 0146    „Отвор’ врата, моја мила мајко! 0147    Није овде куга ни мећава, 0148    Већ је Маре из Индије равне.“ 0149    Из куле је беседила мајка: 0150    „Није Маре из Индије равне, 0151    Јербо млада и не знаде путе!“ 0152    Трећим путем велила јој Маре: 0153    „Отвор’ врата, моја стара мајко! 0154    По мене је долазио брацо, 0155    Мили брацо Тратор, дите младо!“ 0156    Кад је стара ричи разумила, 0157    Тад је Мари врата отворила. 0158    Ту се оне и грле и љубе, 0159    Једна другу тужно гледајући; 0160    Обедви се раздилиле душом! 0161    Њима покој, нами здравље липо!